Grafička industrija
dr Predrag Živković

Kao u drevnoj priči o pet slepih ljudi koji su naišli na slona, pa je onaj koji je opipao surlu mislio da su naišli na zmiju, onaj koji je opipao nogu – drvo, stomak – lađu itd., i u susretu sa grafičkom industrijom različiti ljudi imaju različite utiske. Nekom se posreći pa opipa samo finansijski deo, I misli da je grafička industrija zlatna koka, neko je posmatra sa tehničko-tehnološkog stanovišta, neko sa sociološkog, a neko sa marketinškog, obrazovnog, propagandnog, praktičnog, estetskog ili nekog n-tog stanovišta. I, svi su, na neki način, u pravu.

Grafička tehnologija se najjednostavnije može definisati kao skup postupaka usmerenih ka dobijanju odštampanog i dorađenog proizvoda. Grafička industrija je u tom slučaju sistem koji ostvaruje te postupke. Ovi postupci se mogu svrstati u tri grupe, koje racionalni zapadni svet naziva: pre-press, press i post-press. Pre-press je u stvari priprema za štampanje, zaključno sa izradom štamparske forme, press predstavlja samo štampanje na štamparskoj mašini, a post-press je naziv za postupke pomoću kojih se od odštampanog tabaka ili trake papira dobija konačan grafički proizvod (na srpskom je ovo, u stvari, dorada). Međutim, u stvarnosti ovo nije baš tako jednostavno.

Karakteristike i proizvodi

Ako bi nam urednik dozvolio da potrošimo nešto prostora za nabrajanje proizvoda grafičke industrije, otišao bi jedan lep pasus. Ne verujete? Knjige, brošure, dnevne novine, ilustrovani časopisi, vizitkarte, dopisnice, razglednice, fascikle, blokovi, memorandumi, računi, profakture, dostavnice, otpremnice, trebovanja, poštanske marke, vrednosni papiri, porudžbenice, katalozi, leci, plakati, bilbordi, tapete, flajeri, pozivnice, ulaznice, novac, registratori, formulari, obrasci, etikete, glasački listići, umrlice, dokumenta, omotni papir, slikovnice, rokovnici, jelovnici, a onda stižemo do kartonske, metalne, staklene ili plastične ambalaže, koja se takođe mora štampati, i na kraju do tekstilne industrije, koja takođe ne može da se zamisli bez štampanja, odnosno grafičke industrije.

Grafičku industriju karakterišu multidisciplinarnost u postupcima koji se primenjuju i univerzalnost primene njenih proizvoda. Drugim rečima, sa jedne strane grafička industrija počiva na dostignućima fizike, hemijske tehnologije, mašinske industrije, inženjerstva materijala, dizajna, tipografije, poljoprivrede, šumarstva, elektronike, elektrotehnike... Međutim, ovaj odnos je uzajaman, tako da, sa druge strane, bez grafičke industrije ne može da se zamisli skoro nijedna oblast ljudske delatnosti. Zamislimo školu bez knjiga i svezaka, poslanike u parlamentu bez dnevne i revijalne štampe, penzionere bez novina, ambalažu na kojoj ništa ne piše i nema slika, izbore bez plakata, preduzeće bez faktura i direktora bez vizitkarte.

Vrste štampe

Postoje četiri osnovna postupka štampanja, prema reljefnosti štamparske forme: visoka, ravna, duboka i sito štampa.

Visoka štampa se deli na tipo i flekso štampu. Tipoštampa je do pre nekoliko decenija bila dominantan postupak štampanja, a danas, da nema etiketa i zlatotiska, bila bi samo istorijski pojam. Međutim, flekso štampa, koja je pre više od sto godina uvedena kao postupak za štampanje grubih ambalažnih materijala, danas preti da preuzme primat čak i od ofset štampe, i to u oblastima u kojima je to doskoro bilo nezamislivo (štampanje ilustrovanih novina i časopisa).
Ravna štampa može biti direktna i indirektna. Industrijski je značajna indirektna ravna štampa, poznatija kao ofset, koja je danas, i po obimu i po raznovrsnosti i kvalitetu proizvodnje, vodeći postupak štampanja.
Duboka štampa može biti klasična direktna duboka štampa sa bakarnih cilindara (stara garda koja je diplome VSS stekla za stare Jugoslavije ovo naziva „bakrotisak”), ili indirektna štampa sa graviranih pločica – tampon štampa. Klasična štampa je ranije bila osnovni postupak za štampanje bogato ilustrovanih časopisa, a danas je značajna za štampanje fleksibilne ambalaže za proizvode koji se prodaju u velikim serijama (na primer, kafa). Tampon štampa koristi se za štampanje predmeta proizvoljnog oblika (upaljači, zapušači, pingpong loptice...).
Sito štampa je idealna je za štampanje tekstila i predmeta proizvoljnog oblika, kao i za štampu preslikača koji se kasnije koriste za dekorisanje posuđa i keramike.

Na kraju moramo navesti i najmlađu vrstu štampe – digitalnu štampu, odnosno postupke dobijanja otiska bez klasične štamparske forme, gde se uz približno iste troškove može dobiti jedan ili više primeraka.

Investicije za pokretanje biznisa

Visina investicija za pokretanje biznisa zavisi od ambicija preduzetnika u pogledu veličine i specijalizacije preduzeća, ali i od ambicija u pogledu kvaliteta proizvoda i usluga koje želi da pruži. Dakle, dileme su: nova ili polovna mašina, mali biznis u garaži ili velika industrija u hali sa puno zaposlenih, specijalizacija ili zaokruživanje proizvodnog postupka pod jednim krovom. Rešenje ovih dilema nalazi se u identifikaciji odgovarajućeg tržišnog segmenta, odnosno ulaže se u ono za šta ima mušterija, a gde konkurencija još uvek nije zauzela pozicije.

Za pokretanje preduzeća koje pruža usluge repro-pripreme za ofset, sito, tipo i klasičnu flekso štampu, zaključno sa izradom direktno osvetljene štamparske forme, ulaganja mogu biti od jedne stotine do nekoliko stotina hiljada evra. Prvi iznos se odnosi na nabavku polovnih mašina, manjih formata, nižeg nivoa tehnologije, sa malo softvera (legalnog), bez ulaganja u sopstveni poslovni prostor. Međutim, ukoliko se ide na maksimalnu varijantu (sopstveni poslovni prostor, osvetljavanje filma, termalni CTP, B1 format, nove mašine renomiranih proizvođača, legalan softver, vrhunski repromaterijali), investicija raste na nekoliko stotina hiljada evra. Evo nekoliko okvirnih cena u evrima, pa sami konfigurišite vrednost investicije (sve novo i vrhunsko, za format B2): osvetljivač filma – 70.000, termalni CTP – 150.000, softver – 4.000 po radnoj stanici, računar sa kvalitetnim monitorom (radna stanica) – 1.500, skener – 3.000, transmisioni denzitometar (za kalibraciju osvetljivača filma) – 1.500, čitač ploča (za kalibraciju CTP sistema) – 3.500 evra, dodatni softver (impozicija, kolor menadžmet) – 8.000. Cene poslovnog prostora, nameštaja i aparata za kafu potražite u specijalizovanim časopisima.

Tržište: cene i kvalitet

U poslednjih nekoliko godina, posle dugih, neopravdanih i „ničim izazvanih” sankcija, došlo je do neizbežnog zanavljanja mašinskog parka u grafičkoj industriji. Međutim, ono je često bilo samo delimično, jer su uvožene tehnološki već prevaziđene i dosta izraubovane mašine, koje više nisu mogle da ispune zahteve razvijenog i razmaženog zapadnog tržišta u pogledu produktivnosti i kvaliteta. Kod nas se takve mašine vrte, i s obzirom na opšti nivo na kome se nalazimo, uspevaju da daju proizvode koji se mogu plasirati. Međutim, bilo je i ozbiljnijih investicija u novu i kvalitetnu opremu poznatih proizvođača, ali nikad sa kompletnim paketom modula za upravljanje proizvodnjom i kontrolisanje kvaliteta. Dakle, još uvek značajno zaostajemo za razvijenim industrijama (i tržištima), i još uvek se mnogi poslovi za koje se traži vrhunski kvalitet štampaju napolju. Broj firmi koje su spremne za izvoz vrhunskih grafičkih proizvoda na zapad je mali.

Trenutno stanje na tržištu grafičkih roba i usluga karakteriše velika ponuda i sužen prostor za plasman, što dovodi do obaranja cena usluga i proizvoda grafičke industrije, često i do neralnih granica. U najvećem broju slučajeva primarni kriterijum za odabir poslovnog partnera jeste cena. Kvalitet i pouzdanost su trenutno malo važni, samo ako je jeftino. Ovo na prvi pogled odgovara klijentima, ali to je samo kratkoročni efekat, jer rad sa minimalnom zaradom ne omogućava razvoj i ne može se očekivati da će se dobiti proizvodi ili usluge visokog ili vrhunskog nivoa kvaliteta.

Mali je broj studija i štamparija kojima se možete obratiti kada vam je potreban najbolji kvalitet i standardizovana proizvodnja kontrolisana uz pomoć mernih instrumenata. Pokušajte da u bilo kojoj štampariji zatražite ICC profil štamparske mašine za papir na kojem će vaša monografija biti štampana, a zatim pokušajte da negde osvetlite ploče uz primenu dobijenih ICC profila, kako bi probni otisak imao efekta a boje na otisku izgledale prema standardu. Ili, pokušajte da u dve štamparije odnesete iste filmove i da, bez specijalnih zahteva i lične kontrole, na otiscima dobijete iste boje. Ili da u istoj štampariji ponovite isti posao posle mesec dana, i da ponovo dobijete potpuno istu boju…
Grafička preduzeća

Grafička preduzeća danas možemo podeliti na nekoliko načina, ali najvažnije su podele po specijalizaciji i veličini. Po specijaliziciji postoje usko specijalizovana preduzeća (samo priprema za štampu, samo štampanje ili samo dorada), preduzeća koja imaju delimično zaokružen proizvodni proces (priprema i štampanje, ili štampanje sa doradom – još nam nije poznato preduzeće koje se bavi pripremom za štampanje i doradom, mada nije nemoguće) i preduzeća koja imaju potpuno zaokružen proizvodni proces. Po veličini, može se izvršiti podela na mala preduzeća („garažne štamparije”), srednja preduzeća i velika preduzeća. Svaka podela je subjektivna, tako da nećemo ulaziti u broj zaposlenih, obim poslovanja i tone proizvedene robe – to ostavljamo zavodu za statistiku.

Nazad>>