Jeste li zadovoljni svojim web sajtom?
Miloje Sekulić

Poslednje dekade decembra u Privrednoj komori Srbije Udruženje informatičke delatnosti PKS u saradnji sa Društvom za informatiku Srbije organizovalo je okrugli sto na temu: „Kako unaprediti kvalitet domaćih veb sajtova?”. Uvodničari ove debate bili su Lazar Bošković, predstavnik marketinške agencije „Agit PROP“, Srđan Atanasijević iz „Hermes Softlab Srbija“, mr Darinka Ivaneža ispred kompanije „YUBC“ kao i Čedomir Šuljagić, pomoćnik ministra za nauku koji je odgovarao na pitanja prisutnih. S obzirom na mesto održavanja težište razgovora bilo je na predstavljanju kompanija na internetu, dok su razgovori o preduzetničkim poduhvatima, kojih je na domaćem internetu u poslednje vreme sve više i sve su kvalitetniji, ostavljeni za neku drugu priliku.

Sve, sve ali sadržaj!

Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije i voditelj okruglog stola istakao je na početku da u Srbiji trenutno postoji 40.000 veb sajtova. Takođe e-mail saobraćaj u 2006. porastao je u odnosu na prethodnu godinu za 100%. Marković je zaključio da se kod nas internet slabo koristi za kvalitetno prezentovanje kompanija i poslovanje i da je između ostalog tribina organizovana kao podstrek kvalitetnijem razvoju domaćeg veba. U prilog ovoj tvrdnji govorio je i Bošković iznevši rezulate istraživanja po kojem su najpopularniji na internetu erotski i muzički sadržaji, a seks, kao najčešće ukucavanu reč na pretraživačima, zamenila je reč – oglasi.

„Sto pedeset hiljada okrenutih stranica na sajtu mesečno je parametar dobre posećenosti! Da bi se to postiglo treba se pridržavati pravila koja su opšte poznata, ali ih se pri kreiranju domaćih sajtova malo ko pridržava. Neke od karakteristika dobre internet prezentacije su pre svega da posetilac jasno zna na kom je sajtu i koja mu je namena, potom dobar dizaj i razvijene funkcionalnosti, što sve zajedno treba kod posetioca da izazove želju da ga ponovo poseti. Izuzetno su važni i kvalitetna produkcija, dobra promocija, razrađen i dopadljiv vizuelni identitet i primenjena odgovarajuća tehnologija, ali pre svega toga važan je sadržaj koji mora biti logično strukturiran i redovno ažuriran”, bio je izričit Bošković. U daljem izlaganju dodao je da kada se govori o funkcionalnosti nekog sajta mora se voditi računa o brzini učitavanja, preglednosti navigacije i optimizaciji grafike – što su prioriteti kod ovog segmenta posla na izradi kvalitetnog veb sajta.

Sve više se u svetu informacionih tehnologija govori o marketingu na internetu. Na ovu temu diskutovao je Srđan Atanasijević, istakavši da internet više ne služi samo za prezentovanje kompanija i reklamiranje proizvoda, već je postao i novo prodajno mesto – filijala. „Internet je postao svetsko tržište sa mogućnošću umrežavanja, segmentacije tržišta i unapređenja poslovanja. Postoje četiri svrhe korišćenja interneta: razvoj brenda, stvaranje prihoda, smanjenje troškova i podrška kupcima pre i posle prodaje“, objasnio je Atanasijević.

Ko drži u svojim rukama konce vašeg sajta?

Mr Darinka Ivaneža istakla je značaj poštovanja standarda kojima veb sajt podleže kao softverski proizvod, a koji nisu nepoznati domaćim informatičarima. Kada bi se izradi veb sajtova više pristupalo projektno poštujući cikluse kreiranja, života i potrebu za inoviranjem, a manje „ad hok”, od slučaja do slučaja i kampanjski, rezultati bi bili bolji. Učesnici okruglog stola složili su se da se mora uspostaviti preko potrebna standardizacija i unaprediti komunikacija između naručilaca i izvođača veb sajtova da bi se kao rezultat postigao kvalitet u rangu sa svetskim. Informatičari su istakli da oni kao struka moraju veoma pažljivo da prate novine do kojih dolazi na internetu i da budu brzo spremni da reaguju na njih. Takav je primer uvođenje novog veb čitača sa kojim starije verzije sajtova nisu kompatibilne, pa njihov prikaz nije odgovarajući. Stoga je loša praksa da rad na sajtu prestane u tenutku kada se on pojavi na vebu, već bi trebalo da kompanije sa firmama i osobama koje im realizuju sajtove dogovore aranžmane o dugoročnoj saradnji.

Još jedan zaključak sa ovog okruglog stola indikativan je za unapređenje kvaliteta domaćih veb sajtova, odnosno načina na koji se domaće kompanije, privreda, pa i zemlja u celini predstavljaju globalnoj javnosti putem interneta. Nekoliko prisutnih iznelo je probleme koji se javljaju na relaciji između pojedinaca i firmi koje veb sajtove realizuju i naručilaca. Naime, loša je praksa da za prisustvo na internetu kompanije budu zadužen IT ili marketinški sektor. Internet je prvenstveno komunikacioni kanal koji se može efikasno koristiti i u svrhu prodajnih ili marketinških aktivnosti. Po logici stvari, za izradu koncepta internet prisustva, kreiranje i inoviranje sadržaja i promociju trebalo bi da budu zadužene osobe čiji je posao komunikacija kompanije sa javnošću ili agencije koje su iznajmljene za ovaj posao. Pošto to obično nije slučaj, redovno se dešavaju izmene koncepta „u hodu”, kašnjenje ili nedostavljanje sadržaja, a posledice su vidljive na dosta domaćih veb sajtova. Informacija, koja je „procurela” u krugovima novinara koji prate IT i internet, da se agencija McCann Erickson PR priprema da pruži svojim klijentima usluge u oblasti online PR-a, daje nadu informatičarima da će, bar kad su klijenti ove agencije u pitanju, imati lakši posao sa boljim rezultatima nego što je do sada u veićni slučajeva bilo.

Briga o komunikaciji klijenata i na internetu

„Postoje mnoge definicije odnosa sa javnošću, posla kojim se agencija McCann Erickson PR, na čijem sam čelu, uspešno bavi skoro pet godina. Smatram da je najjednostavnije objašnjenje ujedno i najbolje. Kada treba da objasnim šta možemo da ponudimo našim klijentima, koje su u svojim oblastima najmoćnije i najveće kompanije u zemlji, kažem im da mi preuzimamo na sebe brigu o komunikaciji sa svim klijentovim relevantnim ciljnim javnostima, koristeći sve raspoložive kanale. Uzimamo, naravno, u obzir specifične potrebe klijenta, jer je komunikacija, pa samim tim i naš rad, uvek u funkciji ostvarenja njegovih poslovnih ciljeva, a veoma vodimo računa i o specifičnosti kanala komunikacije koje koristimo. U trenutku kada skoro ¼ građana naše zemlje koristi internet, a među poslovnim ljudima, novinarima i osobama koje donose značajne odluke, taj je procenat mnogo veći, internet postaje veoma bitan kanal komunikacije a kompanijsko prisustvo na njemu mora da bude strateški osmišljeno i stručno sprovedeno. Odlučili smo zato da formiramo poseban deo agencije, Sektor za oniline PR, koji će se fokusirano i kontinuirano, a u saradnji sa drugim sektorima, baviti prisustvom na internetu naših klijenata. Da odgovorim na vaše pitanje, naravno da ćemo uzeti na sebe brigu o kreiranju, pozicioniranju i ažuriranju veb sajtova klijenata, jer smatramo da upravo osobe, čiji je posao komunikacija kompanije, treba da imaju „sve konce ovog posla u svojim rukama”, ali ćemo i motriti kakve su reakcije internet javnosti na poslovne poteze kompanije i kreirati online PR kampanje, odnosno bavićemo se onim što se obično podrazumeva pod pojmom „reputacija kompanije u virtulenom prostoru”. Da bi uspešno obavili i ovaj posao i time opravdali epitet najveće specijalizovane PR agencije u pregovorima smo sa osobama koje mogu na sebe da preuzmu zadatak formiranja i uhodavanja ovog novog sektora koji bi sa radom trebalo da počne tokom januara 2007”, izjavio je direktor ove agencije mr Borislav Miljanović povodom najave da agencija McCann Erickson PR priprema da ponudi svojim klijentima sistemsku brigu o njihovoj Cyber reputaciji.

Iskustva developera

Vladan Zirojević, u krugovima osoba koje se bave izradom internet projekata poznatiji kao Zira, na sceni je već desetak godina. Prvi ozbiljniji projekat po kom je postao poznat je portal www.trebinje.com koji je prerastao u informativni portal www.24casa.com. Sarađivao je ili bio kompletan autor na izradi veb prezentacija mnogih kompanija u zemlji i inostranstvu, od onih rađenih krajem devedesetih za kompanije ComTrade, Carvel i Processor Commerce, pa do sajta za „traženje srodne duše” na adresi www.poljubac.com, koji je prodat rumunskoj kompanije URBAE i sajta za prodaju ulaznica www.tiketservis.com. Veoma zanimljiv je i njegov aktuelni projekat na adresi www.donesi.com. O razlici kada radi veb sajtove kao sopstvene projekte i kada ih radi „po porudžbini” Vladan kaže: „To je prilično teško pitanje, kao kada pitate krojača po čemu se razlikuje krojenje odela za njega samog i za klijente. Da biste zaradili od vas se zahteva da pre svega ispunjavate klijentove želje i očekivanja, koje se ponekad razlikuju od predstave koju developeri imaju. Ako klijent tačno zna šta hoće, mi mu to damo, uz eventualne savete kako neke stvari bolje rešiti. Ako ne zna šta tačno hoće, niti ima savetnika, onda se mora potruditi da dođe do ideje. Nažalost, takav konsalting se na našim prostorima praktično ne ceni.

Ovakav je posao prilično ograničen jer se zna šta se očekuje od vas, a uglavnom ne zavisite direktno od kasnijeg uspeha. Svakako, svi volimo da radimo na uspešnim projektima koji će trajati. Sa druge strane, kada radite za sebe, tok rada, a često i rezultat su umnogome drugačiji. Stvari možete da napravite onako kako želite, a zaradićete samo ako je sve što radite izvrsno urađeno. Sami ili sa partnerima, odgovorni ste za sve aspekte projekta, od ideje i biznis plana, plana razvoja, izbora developera i svega drugog. Projekat možete tehnički uraditi odlično, a da na tržištu ne doživi uspeh jer su ostali aspekti promašeni ili loše urađeni.

Projekte po narudžbini je u principu lakše raditi. Ne zahtevaju neka posebna ulaganja, ali mogu da predstavljaju opterećenje ako je klijent zahtevan. Rad na sopstvenim projektima daje veću slobodu, potencijalno veću zaradu i veće zadovoljstvo uz mnogo veći rizik i potrebna ulaganja, a sve u dobroj meri zavisi od vas samih”, sa optimizmom zaključuje naš sagovornik.

Polugotova kuća na blatnjavoj livadi

Za razliku od našeg prethodnog sagovornika koji posluje po principu „one man show”, Rade Mačković, direktor firme za pružanje informatičkih poslovnih rešenja i realizaciju prisustva na internetu, svoj je Omnicom razvio u pravcu pružanja podrške kompanijama i drugima koji žele kvalitetno da se predstave na internetu i od toga imaju koristi. U toku studija na Elektrotehničkom fakultetu 1999. godine okupio je tim programera i pokrenuo firmu čiji su klijenti, pored ostalih, Arhitektonski fakultet u Beogradu (www.arh.bg.ac.yu), Narodna skupština Republike Srbije (www.parlament.sr.gov.yu), Nacionalna štedionica – banka (www.nsb.co.yu) i Media centar (www.mediacenter.org.yu). Pored toga Omnicom ima brojne klijente iz inostranstva.

O razlici kada se radi za domaće i naručioce iz inostranstva Rade kaže: „Razlika je suštinska. Pri saradnji sa domaćim naručiocima morate da pružate i uslugu edukacije i biznis konsaltinga, dok se u saradnji sa klijentima iz inostranstva najčešće bavimo našim osnovnim delatnostima – veb konsaltingom i veb produkcijom. Domaći klijenti nisu ni organizaciono spremni, a ni svesni napora potrebnog za kvalitetan internet nastup. Morate ih voditi od početnog pristupa „Pošto pola kilograma sajta o kome će se brinuti naša sekretarica?” do, za početak, tehnološki i poslovno zaokruženog procesa i tima koji je sposoban da isprati nameru. Tek nakon toga može da se razmišlja o veb projektu.

U Srbiji ljudima ponavljamo da u izgradnji veb nastupa postoje bar četiri zadatka: organizacioni napor na kreiranju projektnog tima, koji spada u domen poslovnog konsaltinga, definicija ciljeva i koncepta, koji spadaju u domen veb konsaltinga, fizička izrada, koja spada u domen veb produkcije i konstantna evaluacija efekata i unapređivanje, koje zahtevaju koordiniran angažman sve tri aktivnosti.

U inostranstvu se ovim zadacima bave usko specijalizovane agencije, jer su i aktivnosti takve da ih je po pravilu isplativije implementirati van sopstvene organizacije. Specijalizacija agencija u svakom od ovih domena je neminovna i kod nas, ali smo daleko od toga u ovom trenutku. U Srbiji se i dalje pod izgradnjom internet nastupa podrazumeva i prodaje isključivo veb produkcija. Smatrati veb produkciju jedinom aktivnošću u građenju internet natupa isto je kao i zidarske radove smatrati jedinom aktivnošću u građevinarstvu. Na kraju završite sa trospratnicom bez fasade, dvorišta, ograde na terasi i sve to na sred blatnjave livade”, plastično objašnjava probleme u realizaciji domaćih veb projekata direktor Omnicoma.

Sve u svemu, može se zaključiti i na primerima pokazati da u našoj zemlji ima sposobnih pojedinaca i timova programera, dizajnera i osoba koje se bave koncipiranjem i promocijom veb sajtova, koji se zalažu da se na viši nivo podigne internet prisustvo naših kompanija, privrede pa i cele zemlje. To je uostalom i bitan segment borbe za promenu lošeg imidža koji Srbija ima u svetu. Internet je najjeftiniji, a veoma dostupan komunikacioni kanal, pa podizanje kvaliteta domaćih veb sajtova može da ima direktan pozitivan uticaj na promenu ovog stanja. Da bi se to desilo neophodno je prvenstveno animirati čelnike domaćih kompanija da u svoje prisustvo na internetu ulože neophodnu pažnju i potrebna sredstva. Da bi oni to učinili najbolje im je na primerima, što je prvenstveno zadatak nas novinara, ali i onih koji se koncipiranjem i realizacijom prisustva na internetu bave, pokazati koristi koje kompanije imaju od dobro osmišljenog i stručno sprovedenog prisustva na internetu. One mogu biti direktne, od sklopljenih novih poslova i od uštede jer su pojedini poslovni procesi prebačeni na internet, i indirektne koje se ogledaju u porastu poznatosti kompanije i proizvoda i u povećanju reputacije kod potrošača i u poslovnim krugovima. Takav primer je kompanija „Metalac” iz Gornjeg Milanovca, koja je u redizajn svog veb sajta uložila vreme, angažovanje nekoliko osoba iz same kompanije i za naše uslove značajna sredstva, a na dodelu nagrade za najbolji kompanijski veb sajt koji im je prošle godine dodelilo Društvo za informatiku Srbije došao je generalni direktor kompanije.

Treba još dosta truda da bi bili zadovoljni

U toku zaključivanja debate na okruglom stolu na temu: „Kako unaprediti kvalitet domaćih veb sajtova?”, koji je poslednje dekade decembra u Privrednoj komori Srbije organizovalo Udruženje informatičke delatnosti PKS u saradnji sa Društvom za informatiku Srbije, raspravljalo se i o još uvek aktivnom yu internet domenu, čiju je promenu gospodin Čedomir Šuljagić, pomoćnik ministra za nauku najavio do sredine sledeće godine, kao i o Zakonu o elektronskom potpisu za koji su podzakonska akta već donešena.

S obzirom na to da bruto nacionalni dohodak od 4.400 dolara po glavi stanovnika Srbiju smešta u nerazvijene zemlje, svi učesnici su se složili da se kao i u ostalim domenima mora puno raditi na unapređivanju kvaliteta domaćih veb sajtova.

Nazad>>