Na Internetu k'o na njivi
Miloje Sekulić
Zadnjih meseci nisam imao vremena za drugare, ni za one iz realnog, ni za one iz virtuelnog sveta. Kada je novi broj e magazina izašao iz štampe, sednem i pošaljem nekoliko mejlova u stilu: ”Gde si, šta radiš, što te nema na Mreži?”. Tasin odgovor je bio sasvim u njegovom stilu: “Na njivi sam, sejem pšenicu”.
Neka vas, dragi čitaoci, ne zavara ovakav uvod teksta: e magazin neće postati glasnik zadrugara, samo je čovek o kome danas pišemo veoma specifična pojava. Oglas kojim na adresi www.tasa.co.yu svoju robu reklamira “Prvi srpski seljak na Internetu” najbolja je potvrda gore navedenog, a glasi: “Sir, kajmak i jaja možete da naručite preko Interneta i biće vam isporučeni subotom od 7 do 15 časova na Kalenića pijaci”.
Svestrani “Sajber seljak”
Da razjasnimo na početku, Tasa nije samo samostalni poljoprivredni proizvođač. On je diplomirani geograf, sa žicom za istraživački rad. Proučava kosmičke pojave, sarađuje sa protivgradnom zaštitom, a opsesija su mu aktivnosti Sunca. Osnivač je “Grupe za lov na nove komete”. Napisao je tri knjige posvećene proučavanju Sunca, deset istraživačkih i nebrojeno mnogo stručnih radova, priručnika i brošura, kao i novinskih članaka. Osam godina je bio angažovan u Istraživačkoj stanici Petnica, kao rukovodilac programa geografije i astronomije. Kao pobornik života u skladu sa prirodom, već više od dvadeset godina radi na izgradnji solarnih kuća, kakva je i njegova u rodnim Moravcima, kraj Ljiga. Internetom se “inficirao” još 1996.godine u Petnici i iste godine ga uveo na svoju farmu. Godišnje je, kako sam kaže, morao da proda dva dobro utovljena teleta da isplati troškove za Internet.
Sira, kajmaka i Interneta
Na sajtu www.kajmak.biz predstavljen je proizvodni program mlekare iz Ljiga. Ova mala mlekara proizvodila je do izlaska na Internet oko 2.000 kg kajmaka godišnje. U želji da se osvoje nova tržišta, napravljen je marketing plan i urađen veb sajt. Pre kretanja u reklamnu kampanju izvršeno je segmentiranje tržišta. Kao ciljano tržište određeni su veliki gradovi i dijaspora. Nakon 6 meseci reklamne kampanje na Internetu, sajt je doživeo ogroman uspeh i po broju poseta i po naručenim mlečnim proizvodima. Naručeno je 145.000kg kajmaka na godišnjem nivou, uz najavu povećanja porudžbenica. Posebno interesovanje pokazali su naši iseljenici u Kanadi. Veći broj poslovnih ljudi u dijaspori video je na ovom sajtu mogućnost da snabdeva naše ljude izuzetno deficitarnom robom, a time i mogućnost dobre zarade.
Tasa on-line
Sem ličnog sajta, na adresi www.tasa.co.yu, kao autor ili koautor Tasa je učestvovao u izradi velikog broja raznorodnih sajtova. Naročito je aktivan u promociji turističke ponude naše zemlje, kao autor sajta www.turizam.co.yu. Tu su i pojedinačni sajtovi turističkih destinacija, na adresama www.rajac.co.yu i www.ravnagora.net, a uradio je i sajt www.banje.co.yu gde su predstavljene sve banje i klimatska lečilišta u Srbiji. Lokacija na adresi www.kajmak.biz nastala je kao posledica čežnje naših iseljenika za sirom i kajmakom iz domovine. Sajtovima www.oglasi.org.yu i www.dragstor.co.yu ulazi ozbiljno u vode e-poslovanja. Najnoviji projekat nalazi se na adresi www.rodoslov.net. Cilj ovog sajta je da pokrene akciju istraživanja porodičnog porekla i izradu rodoslova za familije u Srbiji. Nedavno je izdao knjigu “Turistički internet marketing”, koja može da se nađe na adresi www.turizam.co.yu/praktikum.
Do posla preko Weba
Goran Petrovic
Svako ko traži posao preko Interneta može jednostavno da prati promene na tržištu rada u svojoj oblasti i da mnogo lakše dođe do informacija. Uvid u određeno tržište pruža mogućnost da svako može da proceni svoje šanse i vidi kakvi se profili stručnosti traže. Internet praktično omogućava da za kratko vreme “zakucate” na veliki broj vrata raznih firmi, bilo gde u svetu i time povećate svoje šanse za zaposlenje. Poslodavci, takođe zahvaljujući Internetu, imaju bolji uvid u kretanje radne snage i veći broj potencijalnih kandidata za određeno radno mesto. Razvoj Interneta unapredio je i delatnost državnih službi za nezaposlene, kao i privatnih firmi koje pod različitim uslovima povezuju one koji imaju potrebu za novim ljudima i one koji traže posao. Dok se berza poslova u inostranstvu praktično preselila na Internet, kod nas je situacija znatno drugačija. Prelistavanje novinskih oglasa i “ako može - preko veze” i dalje su glavno “oruđe” traženja posla. Ipak, neke stvari se pomeraju napred i kod nas i to je vidljivo. Naravno, kao i u drugim slučajevima, i kod traženje posla preko Interneta ne treba se zavaravati da se već pronalaženjem odgovarajućeg oglasa može brzo i lako doći do željenog posla. Prema nekim saznanjima, na svakih 300 poslatih molbi za zaposlenje, dobije se svega 10 zainteresovanih odgovora u toku dve-tri nedelje. Ni tada vas niko neće zaposliti bez intervjua u firmi i ličnog kontakta, osim ako vas angažuju da nešto uradite od kuće. Dakle, Internet vam pruža nove i velike mogućnosti, a na vama je da ih iskoristite i nastavite i na drugim poljima svoj pohod ka novom poslu.
nternacionalni servisi
Uspešnost sajtova namenjenih zapošljavanju kod nas i u inostranstvu je neuporediva. Servisi za zapošljavanje su najzastupljeniji u SAD i tamo ostvaruju odlične finansijske rezultate. Međutim, zbog promene stava Evropske Unije prema nama, poslednjih godina se kod nas interesovanje za poslom sve više pomera sa tržišta SAD ka evropskim zemljama. Za sada je poznato da je dosta naših IT stručnjaka pronašlo lepe angažmane u EU, a očekuje se da će isto uskoro važiti i za druge deficitarne struke. U narednim redovima prikazaćemo vam kako i gde možete da potražite posao preko Interneta u inostranstvu, ili mogućnost za rad od kuće za stranog klijenta. Rešavanje problema nezaposlenosti u Evropi i povećanje pokretljivosti radne snage je već duže vreme jedan od bitnijih ciljeva EU. U skladu sa tim, osnovan je najveći evropski servis za zapošljavanje, Eures, koji se nalazi na web adresi www.eures-jobs.com. Cilj ovog ambicioznog sajta je da, na budućem jedinstvenom evropskom prostoru, ponudi savetodavnu uslugu onima koji traže posao. U zemljama članicama EU već postoji mreža kancelarija ovog servisa, koja nudi potrebne informacije. Kada posetite sajt Euresa, osnovni meni ponudiće vam mogućnost pretraživanja po profesiji, radnom iskustvu, zemlji, kvalifikaciji, tipu ugovora (puno radno vreme, honorarno i stipendije), vremenu objavljivanja oglasa i ključnoj reči. Broj oglasa koji je do sada publikovan ukazuje da je ovaj servis u razvojnoj fazi, ali pošto se očigledno radi o projektu na vrhunskom nivou, ovu adresu treba često da proveravaju svi koji traže angažman u razvijenoj Evropi.
Pored projekata na zvaničnom nivou država, na Internetu postoji i čitav niz inostranih agencija za zapošljavanje (često im je delatnost i “headhunting”) koje nude svoje usluge posredovanja u ovoj oblasti, za koje, po zapošljavanju, naplaćuju proviziju od godišnje plate zaposlenog. Jedna od poznatijih je Emoonlighter i nalazi se na adresi www.guru.com.
Ipak, najzastupljeniji i najpopularniji na Internetu su najčešće besplatni veb servisi za zapošljavanje, tzv. “Job search” sajtovi, koje svakodnevno posećuju milioni ljudi koji nude i traže posao. Sa pozicije onoga ko traži, zanimljivo je da ovi sajtovi, pored toga što pružaju pregled ponude poslova, uglavnom omogućavaju i upisivanje CV-ja u posebne formulare. Na taj način možete da ostavite svoje podatke na uvid potencijalnim poslodavcima, koji takođe pretražuju ovakve sajtove. Olakšavajuće je to što su formulari za upisivanje podataka u osnovi slični na svim servisima i prilagođeni ljudima koji nemaju puno iskustva sa sastavljanjem internacionalnog CV-ja. U zavisnosti od sajta, negde će vam biti omogućeno da prilikom unošenja svojih podataka dodate ranije pripremljen Word dokument, a neki će vam otvoriti poseban prozor u koji ćete iskopirati celokupan sadržaj CV-ja. Kontakt sa poslodavcem možete ostvariti upućujući ga na svoj CV u okviru sajta na kojem ste našli njegovu ponudu, ili mu možete poslati (attach) već spremljen tekst dokument. Sa druge strane i poslodavac može da pronađe vas dok pretražuje hiljade CV-ja po ključnim rečima. Među oglašivačima često ćete videti i veliki broj agencija za zapošljavanje koje su usko specijalizovane za određene struke. Preporučujemo vam i da se njima obratite, jer im tako dajete na uvid svoje podatke, pa ako se i ispostavi da ponuda povodom koje ste se javili više ne važi, vaši podaci će ostati na raspolaganju agenciji, za slučaj da se uskoro pojavi nova ponuda za sličan posao.
Posao kod nas
Pošto smo prečešljali situaciju sa poslovnim veb servisima u inostranstvu, jasno je da je cela ova oblast kod nas vrlo nerazvijena. Ipak, određeni servisi nude nam delimični uvid u potrebe za kadrovima. Na sajtu www.rztr.co.yu Republičkog zavoda za tržište rada možete pronaći uglavnom oglase za državni i društveni sektor i za jedan broj privatnih preduzeća. Na vrhu početne strane nalaze se pristupi za oglase - “Tražite posao” i “Nudite posao” - gde je omogućeno zadati pretraživanje po delatnostima, nazivu firme, gradu i ključnoj reči. Od sajtova privatnih firmi koje se bave posredovanjem pri zapošljavanju, a sadrže berzu poslova, preporučujemo vam ponude poslova na sajtovima www.srma.co.yu Srma Consultinga i www.hill.co.yu firme Hill International, koje uglavnom rade sa stranim kompanijama i većim privatnim firmama. Interesantna je neprofitna akcija “Srbija sada treba vukove”, firme Srma Consulting, čiji je cilj ponuditi atraktivne poslove našim kvalitetnim kadrovima iz dijaspore, kako bi se vratili u zemlju.
Tražnja za poslom
Sajtove koji objavljuju oglase za posao u Srbiji treba svakodnevno posećivati i to na adresi www.infostud.com/poslovi/poslovi.php koja sadrži bogatu ponudu raznovrsnih poslova, poseban deo za studentske poslove i opciju “Baza podataka”, koja pruža mogućnost postavljanja vaše biografije koja je dostupna poslodavcima. Redovno se oglasi objavljuju i na www.beocity.com, www.oglasi.org.yu/board, www.poslovi.net kao i www.halooglasi.co.yu. Ako ste IT stručnjak, obavezno posetite adresu www.softwarejobs.co.yu i uključite se u forum “IT berza poslova” na sajtu www.elitesecurity.org.
Posao preko Interneta kod nas možete tražiti i direktno na sajtovima iz oblasti vašeg zanimanja. Ovde vam preporučujemo da potražite neku katalošku bazu linkova na privrednu oblast u kojoj želite da nađete posao, odvojite vreme da pregledate sve sajtove registrovanih firmi, a zatim da se povremeno vratite na one koje ste ocenili da su vam interesantniji. Dobar privredni katalog ima domaći pretraživač www.krstarica.com. Tako ćete imati uvid u spisak firmi koje su vam manje ili više interesantne, a sigurno ćete poželeti da nekoj od njih i pošaljete svoj CV. Ako procenite da je vredno pokušati, u tome se nemojte ustručavati, bez obzira što ta firma nije objavila konkurs. Na kraju krajeva, radi se samo o jednom slanju e-maila. Možda slučajno “ubodete” pravi trenutak, a ako ne - ostaćete u nekoj njihovoj bazi, pa će vas možda u budućnosti kontaktirati. Ako vam je neka firma naročito interesantna, a nije vam odgovorila, ubeležite u neki podsetnik kada ste im i šta poslali, pa slično učinite i kroz nekoliko meseci – možda tada budu povoljnije okolnosti.
Pošto ste rešili da uložite trud i posetite mnoge sajtove firmi iz odabrane privredne oblasti, dobro je i da istovremeno prikupite i njihove javne kontakt e-mailove. Imajte ih na jednom mestu, u vidu mailing liste, kako bi mogli ponekad da im svima odjednom pošaljete neku ponudu. Kada činite ovakva masovna slanja e-mailova, u glavnom polju “To” vašeg e-mail klijenta (npr. Outlook Express) ukucajte sopstvenu adresu, a e-mailove firmi (ne preko 20 e-mailova odjednom) iskopirajte u polje “BCC” (Blind Carbon Copy). Na taj način, niko od primalaca vašeg e-maila neće videti ostale primaoce, što bi, naravno, bilo nepoželjno. Ovakvo slanje ponude je moguće samo ako je ona u univerzalnoj formi, bez naslovljavanja na neku firmu posebno. Ovakav način komunikacije ne treba primenjivati često, jer ćete postati spameri. (vidi tekst “Ovaj tekst nije spam”, e magazin br.6)
U drugom slučaju, ako je potrebno da svakoj firmi pošaljete poseban e-mail, što je naravno bolja, ali zamornija varijanta, potrudite se da ipak nađete neki osnovni model teksta koji će biti minimalno izmenjivan od maila do maila. Najčešće biće potrebno da u osnovnom modelu teksta izmenite samo naziv primaoca, odnosno firme kojoj se obraćate.
Još jedna dobra mogućnost za traženje posla preko Interneta kod nas jeste preko veb pretraživača. Najpoznatiji svetski pretraživač je www.google.com, dok je kod nas pogodna već pomenuta www.krstarica.com. Ukucajte u polje za pretragu vaše buduće zvanje, npr. “ekonomista”, posle toga oznaku “+” i zatim to kombinujte posebno sa pojmovima tipa: traži se, posao, zapošljavanje, “job”, saradnja, saradnici, potreban i sl. Kao rezultat dobićete veliki broj linkova i adresa, koje će nadalje biti predmet vašeg interesovanja i nova nada da će se strpljenje i upornost isplatiti. Uostalom, veliki svetski uspešni ljudi, koji su takođe nekada dugo tražili posao, tvrde da je recept za sigurno nalaženje posla: “Veruj u sebe, čak i kad niko drugi to ne čini”.
Online poslovanje kao prednost
Kompanija Pakom Computers nalazi se u samom vrhu kompanija koje u Srbiji uvoze i distribuiraju računarsku opremu. Ovlašćeni je distributer za SCG svetski poznatih proizvođača, kakvi su Hewlett Packard, Fujitsu Siemens Computers, Asus, MSI, AMD, Kingston, Maxtor, Sony, Teac i mnogih drugih. Sedište kompanije je u Nišu, gde radi 65 od ukupno 102 zaposlena radnika. U Beogradu se nalazi sediše PSC-a, Pakomove kompanije koja se bavi pružanjem konsaltinga i kompletnih rešenja u okviru visokih tehnologija.
e: Kako je firma Pakom postala jedna od vodećih u Srbiji u svojoj oblasti?
Vladimir Živaljević: Ništa se nije dogodilo preko noći. Za 10 godina postojanja pružali smo kupcima najbolju moguću uslugu po fer ceni. Svi delovi firme moraju da rade koordinisano i posvećeno istom cilju, a to je da kupci budu zadovoljni. Mislim na nabavku, prodaju, servis, marketing, knjigovodstvo i logistiku. Kada tako radite dovoljno dugo, uspeh mora uslediti.
e: Kako je izgrađeno poverenje koje klijenti, a posebno strani partneri, imaju u Pakom?
VŽ: Klijenti svoje poverenje grade svakog dana. Tržište je beskompromisno, nema mesta za one koji često greše. Kada su strani partneri u pitanju, oni su na vreme prepoznali mladu firmu sa mnogo potencijala. Ovo je dinamičan posao, u kome se ne živi od stare slave. Ovih 10 godina stalnog rasta prodaje pokazuje da su bili u pravu.
e: Na koji način je izgrađen prepoznatljiv brend Pakoma i kojim metodama se on potvrđuje i održava?
VŽ: Kompletna ponuda je ono po čemu smo mi prepoznatljivi kod naših partnera. Radnja ili računarska firma koja se oslanja na Pakom može, osim stabilnog lagera, računati i na nešto više, a to je da sve proizvode potrebne krajnjim potrošačima, bilo za kućne potrebe, ofis ili veliki informacioni sistem, kupuju kod istog dobavljača. To je velika stvar. To bitno skraćuje vreme koje naši partneri troše na nabavku. Naš je cilj da oni svoje vreme troše samo na najbolji mogući način, a to je rad sa svojim kupcima. Ostalo je naša briga.
e: Recite nam nešto više o ulozi informacionih tehnologija u upravljanju jednom od vodećih IT kompanija u Srbiji.
VŽ: Pakom od prvog dana imao kvalitetan IS. To je omogućilo da se do podataka dolazi lako i, što je još važnije, da do njih dolaze svi u firmi. Tako je i danas, samo je sve mnogo kompleksnije. Pakom je prva firma u zemlji koja je svoj posao prebacila na internet. Web business je zahtevan, u tom smislu što je sve što radite transparentno i što svi podaci treba da budu 100% tačni, pri čemu tih 100% stvarno znači 100%. Nemate prava ni na jednu grešku. Strah od toga da svi vide ono što radite je možda kočio konkurenciju da nas prati. Sigurno je da smo i mi imali određene gubitke, jer je konkurencija imala potpun uvid u stanje naše nabavke, lagera i prodaje. Ipak, pozitivni efekti su bili jači od negativnih i taj projekat je uspeo. Danas Pakom oko 70% od ukupne prodaje obavlja preko našeg portala b2b.pakom.co.yu. To je ove godine oko 30 miliona USD. Moja poruka onima koji donose odluke o investicijama u nove informacione sisteme u svoj kompaniji jeste da ne razmišljaju samo o tome koje će već postojeće i nagomilane probleme rešiti novim softverom, već i koje će sve nove mogućnosti dobiti i tako povećati obim svog poslovanja.
e: Gde ste Vi lično stekli znanja i iskustva potrebna za upravljanje kompleksnim poslovanjem, kakvo je ovo na čijem ste čelu i da li je za uspešnog menadžera značajnije obrazovanje ili poslovno iskustvo?
VŽ: Potrebno je da uspešan menadžer poseduje "nešto" i verujem da tu nema recepta. Potrebna su osnovna znanja i tu fakultet, naravno, nema alternativu. Ipak, to je samo potreban, ali svakako ne i dovoljan uslov. Ako podrazumevate da menadžer na visokoj funkciji poznaje računovodstvo i finansije, osnove marketinga i organizacije, ostalo je nadgradnja. Danas znanje traje jako kratko, brzo postaje neupotrebljivo i pretvara se u iskustvo koje vam olakšava improvizaciju u sferi Crise Managemanta, a to je situacija kad odlučujete u oblasti za koju ne postoje podaci, niti neko ko je to radio pre vas i ne znate kako će okruženje reagovati. A to je u Srbiji tipičan radni dan. Meni lično mnogo znače knjige koje čitam i česta predavanja koja organizuju naši strani partneri. Iskustvo od 14 godina, koliko radim, svakako ima svoju ulogu.
e: Vaš B2B e-poslovni model je i u svetskim okvirima primer kako treba poslovati. Kako ste došli na ideju da ga primenite u Srbiji?
VŽ: Pre svega, važno je da na početku prihvatimo činjenicu da je b2b strategija sa kojom idete na tržište, a ne tehnologija. Pošto stalno radimo na povećanju produktivnosti koja nije posledica povećanja intenziteta rada, uočili smo da su mnogi procesi rutina koja se ponavlja. Pogledajmo jedan tipičan sličaj. Naš partner od svog kupca dobije zahtev za robu. Prvo to kupac piše, pa naš partner prepisuje, pa šalje našem prodavcu, pa ovaj to upisuje u program i štampa, pa mu šalje faksom... i tako u krug, iz dana u dan. Umesto toga, svi naši dileri, a njih ima oko 1.500, imaju online pristup našim podacima, koriste ih kao svoje i niko ne radi isti posao tri puta, pa nema ni pogrešnih naručivanja ili grešaka u pisanju. Takođe, vredno je pomenuti i neke fantastične propratne efekte. Pakom je prošle godine samo van radnog vremena i nedeljom fakturisao robe u vrednosti od 2,7 miliona USD, uz praktično 0 USD troškova.
e: Koje prednosti Vašim klijentima i partnerima donosi primena b2b modela e-poslovanja, koji je razvijen u Pakomu i kakvi su njegovi finansijski rezultati?
VŽ: Naši kupci, pre svega, usklađuju zahteve svojih krajnjih kupaca i svoje nabavke sa suprotne strane. Nema ishitrenog naručivanja robe, od čije kupovine kupac kasnije može da odustane. Naš partner bolje razume i svoj proces rada (nabavke), jer je nabavka sistematizovana i uvek ista. Time se snižavaju i troškovi nabavke. Razvija se partnerski odnos sa dobavljačem, što pojednostavljuje posao pre, za vreme i posle nabavke. Transparentnost cena, stanja lagera, proizvoda i samog dobavljača smanjuje mogućnost lošeg predviđanja. Partneri imaju mogućnost trenutne reakcije. Sve informacije su tu, a vreme se troši samo na rad sa kupcem i odluku.
e: Da li je moguće ovaj model primeniti i na druge oblasti poslovanja i da li firma na čijem ste čelu nudi prilagođavanje i implementaciju ovog poslovnog modela zainteresovanim kompanijama?
VŽ: Naravno da jeste. Mi na tržištu već nudimo ovo kompletno rešenje. Osim same tehnologije, ono što prodajemo jeste i rešenje kako da vaš b2b zaista ostvari profit, uz smanjenje troškova i povećanje prodaje. Zajedno sa OLAP-om, koji je integrisan u b2b i koristi pri pravljenju izveštaja, ovakav sistem košta između 5 i 20.000 evra. Naših 30 miliona USD godišnjeg prometa kroz b2b servis najbolji je dokaz da smo to u stanju da uradimo.
e: Kojim pravcem će se razvijati poslovanje Pakoma?
VŽ: Pakom, pre svega, treba da zadrži vodeću poziciju u oblasti distribucije na našem tržištu. Pošto trendove diktira svetsko tržište, naš posao je da ih adekvatno pratimo. Mislim da je lanac franšiznih radnji sledeći veliki projekat koji nas očekuje. Rastom kupovne moći stanovništva će tržište kućnih računara postati mnogo veće od tržišta kupaca iz privrede ili državne administracije, bez obzira na ponovno uvođenje poreza na računarsku opremu od 18%, koje očekujemo početkom sledeće godine. Ukupna prodaja računarske opreme će u ovoj zemlji rasti i verujem da su teška vremena iza nas.
Nazad>> |