Ostvarivanje uticaja putem Interneta
Dragan Varagić

Ako neko vreme koristite Internet, verovatno možete potvrditi činjenicu koju iznosi veći broj statističkih istraživanja - da je uticaj Interneta u svakodnevnom životu sve veći. Studija Pew Internet & American Life Project otkriva da je još 2001. godine 73% Amerikanaca u dobi između 12 i 17 godina koristilo Internet. Ova studija je pokazala da korišćenje Interneta za ovu populaciju tinejdžera ima odlučujuću ulogu u ostvarivanju odnosa sa vršnjacima, porodicom i školom.

Uticaj Interneta na poslovanje

Nesporan uticaj koji je sa sobom doneo Internet u poslednjih deset godina adekvatno se odslikava u poslovnim okruženjima savremenih organizacija. Poslednjih godina sve se češće izučava povećanje efikasnosti poslovanja i profita korišćenjem Interneta, upravo u oblastima: poslovne kolaboracije, poslovne komunikacije, korisničkog servisa i generalnog smanjenja troškova poslovanja korišćenjem Interneta i njegovih (Web) tehnologija.

Kada se spustimo u realitet neke domaće firme, koja planira upravo da sprovede sve napisano u delo, kako bi došla do proklamovanog "povećanja efikasnosti poslovanja i profita korišćenjem Interneta", dolazi se do relativno jednostavnog "filozofskog" zaključka: da bi neka firma iskoristila prednosti uticaja koje ima Internet u savremenom životu, firma mora postati uticajna u online okruženju.

U nastavku ovog članka ukratko će biti prikazani neki od načina ostvarivanja online uticaja (online influencing).

Šta su online kredibilitet i uticaj?

Kredibilitet je kvalitet poverenja i verovanja ili kvalitet informacija (Princeton).
Uticaj je moć (power) koja ima efekat (affect) na neku individuu, grupu individua, ili događaja (Princeton).

Za validnu evaluaciju online kredibiliteta uzima se ista metodologija koja je razvijena za potrebe evaluacije kredibiliteta medija kao što su novine, časopisi, TV i sl. (Gaziano, McGrath and Meyer, 1988). Osnovnih "pet dimenzija kredibiliteta" čine prema ovoj metodologiji: fer kontekst (fairness), stepen nepristrasnosti (un-bias), dubina informacije (depth), tačnost (accuracy) i poverenje (trustworthiness).

Na adresi http://credibility.stanford.edu/ nalazi se referentan projekat koji se bavi tematikom Internet kredibiliteta, sa čuvenog Stanford univerziteta. Zajedno sa ovim izvorom, veoma je preporučljivo prostudirati i referentan tutorijal o pronalaženju informacija na Internetu, sa univerziteta Berkeley - www.lib.berkeley.edu/TeachingLib/Guides/Internet/FindInfo.html.

Određivanje kvaliteta Internet prezentacije

U slučaju kada je potrebno kreirati kredibilan web sajt ili je potrebno pronaći kvalitetne informacije, postoji nekoliko parametara (prema www.bgsu.edu) na osnovu kojih se relativno lako može odrediti kvalitet web prezentacije:
·  1. Autoritet - Ko su autori sajta? Da li se na sajtu mogu videti reference na osnovu kojih su autori odabrali sadržaje? U slučaju autorskih tekstova, koliko znanja ispoljavaju autori u svojim tekstovima? Na Webu se veoma često dešava da se ne mogu ponaći imena autora sajta, da se ne zna odakle potiču sadržaji, da li su preuzeti sa drugog sajta ili predstavljaju originalni sadržaj. Ko su sponzori sajta? Da li postoji neka organizacija koja je u vezi sa autorom ili sa sajtom? Kvalitetni sponzori sajta dosta govore o samom kvalitetu sajta. Kako na Webu bilo ko može da izjavi bilo šta, veoma je bitno videti koji su povodi za određena mišljenja.
·  2. Sadržaj - Kakvu vrstu i obim sadržaja obrađuje sajt? Da li postoje i kolike su greške u samim iskazima ili u gramatici? Da li su izvori informacija jasno iskazani i proverljivi? Da li prikazani materijal ima za cilj ubeđivanje iz nekog razloga? Da li je sadržaj propagandnog, saznajnog ili edukativnog karaktera? Da li sadržaj ima za krajnji cilj prodaju nekog proizvoda ili usluge? Da li je sadržaj jasno razgraničen u odnosu na propagandne poruke? Kome se sajt obraća prikazanim sadržajima?
·  3. Ažurnost - Koliko je česta promena sadržaja na sajtu? Da li su prikazani podaci aktuelni? Da li je eventualna neaktuelnost na neki način jasno opravdana, tj. da li postoji informacija o neaktuelnosti određenih sadržaja? Veoma često sadržaji prikazani na nekom sajtu zavise od vremena kada su oni uneti, ili ne postoji precizno naveden datum određenih sadržaja, ili informacija da neki sadržaji nisu dovoljno ažurni.
·  4. Posećenost (popularnost) - Da li postoji mogućnost slobodnog pregledanja statistika posećenosti sajta? Da li postoje neki nezavisni izvori informisanja o posećenosti? Da li postoji informacija o trenutnom broju korisnika na sajtu? Da li na sajtu postoji prikaz priloga posetilaca i koliki je njihov dnevni ili mesečni prirast? Oko posećenosti nekog sajta se može pronaći najviše zloupotreba, koje koriste vlasnici da bi privukli oglašivače i posetioce na sajt. Kako su i na Internetu "u laži kratke noge", ovakva situacija za pojedinačni sajt ne može da traje večno. Korišćenjem različitih sistema provere, može se ustanoviti red veličine posećenosti nekog sajta, čak i ako ne postoje precizni podaci renomiranih monitoring agencija.

Google PageRank i Alexa Popularity

U poslednjih nekoliko godina na Webu najčešći besplatni alati koji se koriste od strane običnih korisnika i profesionalaca za merenje kredibiliteta sajtova i njihove popularnosti jesu Googleov toolbar (http://labs.google.com/) sa alatkom za merenje ranga stranice nekog sajta (Page Rank) i toolbar besplatnog servisa www.alexa.com koji prikazuje posećenost bilo kojeg sajta na Internetu.

Google Page Rank je tehnologija koja je Googleu omogućila ono što on danas jeste - najbitniji pretraživač na Webu. Ova tehnologija se, u osnovi, zasniva na praćenju ulaznih i izlaznih linkova na nekom sajtu i njihovoj analizi sa aspekta reputacije linkova (stranica, tj. sajtova - bazirano na stepenu referenciranja naučnih radova). Ako vaš sajt linkuje lokalni list - to ima određenu težinu, a sasvim je drugačija situacija ako isti sajt linkuje npr. cnn.com, nytimes.com i sl. Svaka stranica na Webu ima svoj Page Rank (PR) i za jedan sajt obično prva stranica (Home Page) ima najveći rang, a zatim slede hijerarhijski srodne stranice. Algoritam za određivanje PR-a nekog sajta je vrhunska tajna, ali se primećuje da je razlika između pojedinih stepeni ranga (od 0 do 10) predstavljena najverovatnije eksponencijalnom ili kubnom progresijom. Npr. za sajtove u SCG je najveći Googleov PR 6, koji ima pedesetak sajtova, a to su uglavnom i najrespektabilniji sajtovi kod nas, iz različitih oblasti. Dovoljno je pomenuti da PR 10 na svetu ima manje od 10 sajtova.

Alexa Popularity prikazuje rejting sajtova na osnovu kretanja korisnika Alexa Toolbara (nekoliko miliona u celom svetu). Za ostale sajtove se statistički određuje rejting. Ova alatka nije egzaktna, ali indikativno prikazuje posećenost sajtova. Ako uzmemo za primer posećenost sajta emagazin.co.yu - 317.855, ovaj broj govori da je sajt emagazin.co.yu u kategoriji 317.000 najposećenijih sajtova na Webu. Najposećeniji sajtovi u SCG imaju Alexa rejting između 1.000 i 10.000 najposećenijih sajtova na Webu.

Kombinacijom ova dva alata može se na dosta kvalitetan način odrediti koliko je kvalitetan neki sajt u svetskim razmerama, naročito za vrednosti posećenijih sajtova (ispod 100.000 po Alexi) i sa kredibilitetom većim od PR 5.
Online uticaj i kredibilitet organizacije

Problem sa neregulisanim sadržajima na Internetu manifestuje se kroz problem pronalaženja adekvatnih, tj. kredibilnih izvora informacija za one koji te informacije traže. Drugim rečima, veliki je problem odrediti kredibilitet sadržaja na Internetu, koji će na adekvatan način dovesti do pravog izbora informacija. Upravo iz pomenutih razloga, na Internetu je uticaj na korisnika u direktnoj vezi sa online kredibilitetom organizacije koja pruža određeni sadržaj.

Nazad>>