Numero šesnaest

Danas je dan ni nalik drugom
Dan moga rođenja kad nađoh je ja
U senci noći ispred Enigme,
Do tada bila je samo deo sna.

Tog istog trena desi se čudo
Ne nije varka pa vidiš i sam
Ona je stvarna, ona postoji
Prelepa mila, moja sreća sva.

U njenom društvu zastane vreme
Laste se vrate rodi se dan
I sija mala moja zvezda mila
K'o oreol božji, kao sunca sjaj.

Na usnama njenim duša je moja
U očima smeđim moje suze sjaj
Bez nje ne bih umeo da postojim
Drvo bez korena vetar obara.

Kad vratim misli jesenjoj noći
Ugledam izvor blaženstva mog
I prelep osmeh što mi dušu zari
Blagosiljam nebo što dade mi je bog.

U srcu mome do imena njenog
Broj šesnaest stoji ponosan i prav
Podseća na sreću, podseća na mladost
I na večnu ljubav:''Volim te Ana!''

Slike

Kada suza iska iz oka da krene
I ispeva pesmu s timpanima nemim
Što tutnje u duši iz dubine grudi
Kao vrela magma stenu kada celi.

Tada milo lice predamnom se stvori
Kao otkrovenje, kao bož'ji dar
Kao plima mora, nebo što se sjaji
Od hiljadu zvezda skida nezni zar.

Nestanu sve boli i okovi teški
Izgubi se tuga što mi dušu tlači
I kao da kaže tu sam pokraj tebe
Biće sve u redu, raduj se ne plači.

Razlete se mrski olovni oblaci
Dok praporce čujem svog laneta malog
Svaki nežan pokret iz slika nazirem
Vreme leti al' kod mene je sve stalo

Kada sam ostanem, ja ovde ti tamo
Tvoje su mi slike s tobom veza živa
Svaki deo tvoga postojanja crpim
Zauvek si moja princeza i Vila.

Soba

Ulazim u mračnu opustelu sobu
Bez pogleda milog i lastinih krila
Hladno mi u srcu a proleće stiže
Pretežak je život bez tebe mi mila.

Pre samo par trena ti si ovde bila
I razbila tugu i u prah svu bol
Srce sad te traži a duša te sniva
U grudima tutnji moj mrski D-mol.

Pusto mi bez tebe k'o brodu bez mora,
Ko voćki bez cveta, ko ptici bez krila
Bez tebe ja neznam kako da postojim
Ja sam tvoje srce, kucam za te mila.

Zakašnjenje

Da sam tada znao što znam ovih dana
Te staze spasenja kojim sada hodam
U mračni bih zdenac utonuo Ana
Pre nego da nekoj drugoj sebe podam.

Možda bi detinjstvo bezbrižnije bilo
I ne bih gubio vreme onih dana
I oklop bi sjajni odbacio hitro
Ček'o da porasteš moja lepa Ana.

Možda smo se nekad na trenutak sreli
Isti film gledali nekih davnih dana
Tražila po masi ko se ružno smeje
Sada znaš da ja sam, moja zvezdo Ana.

Samo da sam znao mali delić ovog
Da obrnem vreme, nazad vratim dane
Spasenje bih ček'o trećega oktobra
Da spoznam lepotu i sjaj moje Ane.