Gde si

Gde si ove noći dok oluja besni
Gde si ove noći zvono bolno ječi
Gde si dok te sanjam u busenju trave
Gde si dok jak vetar lomi slabe grane?

Dal' u prvom cveću svoj osmeh sad skrivaš
Il' iz modrog neba tvoja suza kane.
Gde si dušo moja moj najlepši dane
Moja tugo prva, sunce što ne grane.

Gde si dal' se sećaš davno prošlih dana,
Sećaš li se taza, starih spomenara?
Sećaš li se mojih izbledelih slika
Veruj još se jasno sećam tvoga lika.

Proleteše mnoge godine a vreme
nije k'o što treba,tražim nove teme
Starost teža jeste i od smrti ružne
Što su prave ljubavi po pravilu tužne.

Ona

Ona je bila kraljica lepote
Ja u isto vreme bejah kralj i prosjak,
U surovom svetu dok gasi se plamen
Ljubavi, sreće i prijateljstva.

Nekada davno dok bejasmo skupa
Ništa nam teško padalo nije.
Danas je teško pesničkoj duši
Dok hladna kiša napolju bije.

Ako se nekad i setiš mene
Makar kroz maglu, ja biću srećan.
Seti se one ledene zime
Proleća ranog i poslednjeg leta.

Nikada

Nikad više neću te poljubiti.
Nikad više neću te izgubiti.
Sad sam sam kao ptica
Što bez krila nikud ne može
Kao šuma koja gori
Jelen mlad što umire.

Nikad više nikud neću leteti.
Nikad više nećeš me se setiti.
Osetićeš kapi kiše
Što na kraj podsećaju
Davnu, hladnu letnju jezu
Dve ruke što zauvek nestaju.

Jedne noći

U smotne sate kada budeš sama
Kada ti nemiri pomute um
Priseti se tada ljubav da postoji
Izaberi draga, jednom pravi put.

Priseti se svega, davno prošlih dana
Poljubaca toplih i šetnji kroz noć.
Priseti se reke, bila nam je draga.
Ne znam zašto ljubav nekad gubi moć.

Blagoslov sa neba mi dobili nismo.
Nemiri su uvek bili deo nas.
Sa večnoga neba, Zvezde i sad sjaje,
Na ovom je mestu ovoj pesmi kraj.