Oči

U smiraju dana kad se zvezde bude
Kada Mesec s' trona svoje carstvo gleda,
Moje oči neke nove oči traže.
Srce hoće napred, al' mu glava neda.

Sada su ih našle, gledaju ih dugo
Jer dubok je beskraj tih crnih zenica.
Kao kakva tajna što se večno krije,
Da se protumače tu treba vremena.

Starost

Iz mraka izranja poslednja sablast
Dok zraci sunca uporno je guše,
Opori vetar povija grane
A umorni listovi padaju i šume.

Svetlo se rađa, umire tama
I kao da čujem taj užasan krik.
Kao iz dna duše, kao iz bunara
Remeti tišinu i ubija mir.

Kad tišina mukla ponovo zavlada
I reka minuta ponovo poteče
Osetiš li tada kako urezuje
U zidove lica mnogih bora breme.

Svaka bora jaz je, kao beskraj duga
Koliko ih imaš, godina je broj
Ponegde ih koja seda dlaka skrije
Okolo praznina, u grudima bol.

Jednom kad' ostariš i telo ti klone
Starosti kad sluga postaneš i rob.
Razumećeš muke, Golgote, ponore.
Shvatićeš šta znače, tuga, strah i bol.

Potraži me

Poreaži me nekad u predgrađu noći
U debeloj tami gde se košmar krije
Gde kročio nikad niko stopom nije.
U kavezu tvrdog čelika i boli.

Potraži me tamo i naći ćeš kamen
Gde okovan strepnjom nemirima služi.
Tamo gde se mržnja s' ljubavlju ne druži
Gde bol jedna još je, ne vidana rana.

Tad mi ruku pruži i dušu mi zagrej
Nek mnoštvo iskrica umom mi zablista
Neka mrtvo stablo ponovo olista
A ta ljubav naša, snagu svemu da.

Preboleću te

Preboleću te kao kakvu bolest tešku
K'o ubod od noža, k'o dečiji plač.
Preboleću te mila, znam da biće teško.
Svaki raskid seče, oštro kao mač.

Okopniće naši tragovi u snegu
Svi dodiri nežni i taj osmeh tvoj.
Okopniće sve što nekad smo voleli.
Okopniće tvoj glas, lik, Anđele moj.