Slutnja

Poljubac tvoj noćas je hladan.
Mrtav, bez strasti, više ne greje.
U očima tvojim ne vidim ništa,
Uvelog cveća, dve mrtve leje.

Kao da želiš nešto da kažeš.
Ćuti, ne kazuj.Sve dobro znam.
Dosta sam prošao da i sam shvatim
Kad veza sluti uskori kraj.

Nemoj da plačeš.Ne želim te takvu
u sećanju svome.Ne muti sjaj.
Želim da pamtim te samo po dobru.
Ti putuješ dalje, ja ostajem sam.

Izdaja

Zašto mi se posle svih godina vraćaš
Da razdireš ranu što zacelila je?
I novu krv puštaš da klizi polako
Niz putanje stare, njoj već dobro znane.

Šta želiš od mene?znaš da gotovo je.
To sramno poglavlje daleko je zamnom.
Ti dostojna nisi ljubavi i pažnje
Koje si imala dok si bila samnom.

Izdala si ljubav prečistu i svetu
Kao Juda Hrista pre mnogo vekova.
Kada dođe vreme osetićeš kaznu,
Zbog prljavih laži i sitnih grehova.

Titanik

Mutnog pogleda gledam te nemu
Promrzlu, mokru sred hladnog mora.
Crna noć se nad nama vije
Ratnik strašni tamnih odora.

Znam da mrem ne bojim se smrti.
Zaleđen jesam al' duša je vatra
Koja zrači i kad sunca nema.
Još uvek sam ovde, za slmku se hvatam.

Ne kajem se mila ni jednog trenutka
provedenog s tobom, jer tad dobih krila.
Kad sam tebe sreo u noći na pramcu
Sa hiljadu zvezda, ti si zvezda bila.

Učini mi jedno i živi za mene
Jer u tvom sećanju živeću i ja.
Jednog dana moći ćeš da otkriješ tajnu
Što će biti u tvom srcu skrivena.

Tvoje milo lice gubi se predamnom.
Više nije hladno.Sve liči na san.
Budi hrabra mila, izdrži i živi,
Ja putujem noćas, ti dočekaj dan.

Susret sa prošlošću

U jednom kraju ulica jedna
Pred pustom kućom mastif drema.
Noć je crna odavno pala
Oluja kao da opet se sprema.

Šušti lišće, lome se grane
Tišina mukla teče kroz vene
Čujem samo bat svojih koraka
Koji priziva uspomene.

Pred kapijom stojim u prozor gledam
Nežna ručica s njega da mahne
Ali nje nema, vreme je stalo
Vetar razbija obrise stare.

U kaldrmi staroj prošlost je moja
Nestalo detinjstvo i ljubav jedna.
Kad mrska starost pokuca na vrata
Ostane samo uspomena.