Izgubljeni cilj

Još jedan san postade varka
Razbi se talas o jaku stenu
I jedan poriv snažan i hrabar
Sad tako liči na uspomenu.

Rastanak

Ledeni breg pocepa srce
Velikog broda što ploviše mirno.
Njegova sudba sad more posta
I mračna praznina iz koje se dig'o.

Dedi

Počivaj u miru i odmori dušu
Od napora teških i životnih jada.
Nek joj spokoj dadne svežinu i čilost
Koju je imala dok je bila mlada.

Mlinar

Mrak i huka reke srastaju u jedno.
Ciči tupi točak vodenice stare
U njoj stari mlinar počinje da sneva
Davno prošle dane nekadašnje slave.

Izborano lice osvetljava mesec
Svetli mudra glava kao glava sveca
Neki čudan smešak staro lice zari
Daleko je noćas, kraj njega su deca.

Ponosan i prav zeleni bor stoji
Na granama snažnim dve su ptice male
Čuva ih od vetra i oluja strašnih
Kad bi vreme stalo, da tako ostane.

Godine prođoše ptice su otišle
I jedna za drugom sad se suše grane
Od starosti grozne ili tuge prazne
Što su hladnu zimu dočekale same.

Osmeh jecaj posta i radost mu skrati
Postide se točak od njegovog eha
I Mesec se žuti u oblake sakri
Kao kakav krivac da malo pričeka.