Dogma

Od čeg' si sazdana moja Zvezdo mala?
Od mnoštva iskrica treperavog sjaja.
Ili si k'o i ja od krvi i mesa?
Ranjiva i slaba k'o ptica bez gnezda.

Gledam te i želim da otkrijem tajnu.
Skrivenu u tebi poletnu i sjajnu.
Ko si i odakle moja vilo mila,
Kakva svila krasi tvoja nežna krila?

Tvoje milo lice noći je odora.
Tvoja sjajna kosa val besnoga mora.
Tvoje oči nebo, kap iz okeana.
Dok figura tvoja po snovima ganja.

Plavi vitez

Lepotice mala koga čekaš kaži,
Da li bih ga mog'o zameniti ja?
Ja sam vitez hrabri iz polavih dubina
Tog velikog diva, našeg Dunava.

Pričahu mi vali o tvojoj lepoti
Pa izađoh gore da vidim i ja,
Kakva svetlost tvoju kosu, lice krasi
I figuru nežnu milog Anđela.

Dobrota i hrabrost drugo su mi ime
U mom srcu Sunca i svih Zvezda plam,
Ja noćas pred tebe bez plašta izlazim,
Da ti bezgraničnu, svoju ljubav dam.

Najdražoj

Dok te nisam sreo nisam mog'o znati
Da su deo tebe moje drage pesme
Da blistaš k'o Zvezda i u grobnoj tami
Bistra k'o kap vode koja pasti nesme.

U grudima mojim erupcija vlada
Kad god oko moje ,tvoje oči sretne
Lepe k'o izvori najlepših planina.
Kad si pored mene tuge biti nesme.

Ti si san svih snova koje sanjam često.
Pesma šumskih ptica, blagi šumski vetar.
Dragi, verni čuvar vrata srca moga,
Kao Rajskih vrata što je sveti Petar.

Kada grozna starost pokuca na vrata
I zaborav pomuti slike prošlih dana,
Bilo bi mi lakše kad bi samnom bila
Ostani zauvek samo moja Ana.

Sve si moje

Sve si, moja čežnja i moj nemir
Moje sunce i moj dan
Moja strepnja, moja radost
Čaroban si meni san.

Ti si pesma blagog vetra
Cvrkut ptica tvoj je glas
Dok ne vidim drago lice, ja umirem svaki čas.

Kada najzad dođe vreme
Sretenja sa svojim snom
Mome srcu rastu krila
Ono hrli domu svom.