Zamke biznisa
Radmila Zlatanović

Zamke biznisa predstavljaju potencijalne opasnosti da se „sapletete“ u poslovanju, bilo gubitkom samopouzdanja, zaboravom odakle ste krenuli, uljuljkivanjem u trenutni uspeh ili nepriznavanjem grešaka. Sve su to zamke koje postavljate sami sebi, a koje mogu biti pogubne za vaš posao.

Gubljenje samopouzdanja

Gubljenje samopouzdanja je jedna od najpogubnijih zamki s kojima se možete suočiti prilikom započinjanja biznisa. Ovo je veoma česta pojava, posebno kod osoba koje su nesigurne u sebe i svoje sposobnosti i znanja, naročito u situacijama kada je potrebno upustiti se u pomalo rizične aktivnosti.

Treba napraviti razliku između zdrave doze sumnje u sebe, koju treba da poseduje svako ko se upušta u rizične i nove poduhvate, i krajnosti u kojoj pojedinac kinji sebe kako nije dovoljno dobar ni za šta. Ovu zamku nije lako otkriti iz prostog razloga što ljudi retko kada priznaju sebi da su zapali u krajnost. Uglavnom sebi govore: „Ja nisam takav. Ja verujem u sebe”, a da pri tom ne razmisle koji je pravi razlog zašto nisu prihvatili novu, ali pomalo rizičnu poslovnu ponudu ili zašto se nisu pripremili za veoma važan sastanak sa potencijalnim partnerom. Nemojte misliti da su ovo glupe psihološke tričarije, jer nisu. Budite iskreni prema sebi. Preispitajte se koji su pravi razlozi vašeg ponašanja u pojedinim situacijama. Samo tako možete izbeći ovu zamku i uspeti u onome što ste naumili. Ne dozvolite da vas strah parališe i pobedi, već se borite sa gubitkom samopouzdanja. Vi ste vredni i možete uspeti. Nemojte donositi suprotne zaključke. Pustite tržište da odluči da li ste dobri ili ne, jer ono je glavni razlog zbog koga ste tu.

Veliki je broj simptoma koji ukazuju na to da je pojedinac zapao u ovu zamku. U daljem tekstu biće dati najčešći simptomi, kao i načini na koje ih možete prevazići.

Strah od neuspeha

Simptom 1: Oklevanje. Najveći neprijatelj kreativnosti i vođenja posla. Oklevanje prouzrokuje da imate utisak da je vaša trenutna aktivnost nevažna, da se odjednom pojavljuju „važne” stvari koje morate da uradite po cenu započetog posla i, što je najgore, da verujete kako ste nesposobni da uradite posao, pa onda nema ni svrhe da se trudite. Oklevanje može izgledati kao lenjost ili nedostatak discipline, ali ono je u stvari strah, i to strah od neuspeha. Narodna izreka kaže: „Od drveća ne vidimo šumu”, odnosno nismo u stanju da iz mnoštva koraka koje treba da preduzmemo izdvojimo najvažnije ili da ih bar grupišemo.

Rešenje 1: Korak po korak. Najbolji način da predupredite problem oklevanja jeste da sebi posao opišete najjednostavnijim rečima i podelite svoje poslove na manje celine. Rešavajte, zatim, deo po deo ne razmišljajući o tome šta vas tek čeka. Naprotiv, razmišljajte o tome šta ste već uradili i kako lagano napredujete. Na primer, umesto što se nervirate oko pisanja celokupnog biznis plana, fokusirajte se prvo samo na misiju. Preglednost u radu i više jednostavnih, manjih celina otkloniće osećaj straha od neuspeha.

Prikrivanje ili brzopletost

Simptom 2: Nepripremljenost. Nepripremanje za važne momente vašeg poslovanja daje vam izgovor u slučaju da stvari krenu loše. U takvim situacijama možete reći sebi (a i drugima) da nije vaša krivica što pregovori nisu uspeli, već je to viša sila, jer niste mogli da „gledate u pasulj” da će vam baš tražiti dokument koji niste poneli i slično. Nepripremanjem vi prikrivate nedostatak samopouzdanja i otklanjate potrebu da to bilo kome objašnjavate.
Nepripremljenost dolazi do izražaja i onda kada brzopleto donosite odluke ili preduzimate neke akcije bez rezervnog plana. Razmislite da li ste brzinom na dobitku, šta ako stvari krenu drugačijim tokom, kako ćete onda vladati situacijom.

Rešenje 2: Priprema (rezervni plan). Ne postoji jednostavan način da rešite problem nepripremljenosti. Važno je da otkrijete koji su momenti bitni za vaše poslovanje i da se pripremite za sve situacije koje vam padnu na pamet. Istražujte. Stavite svoja razmišljanja na papir. Uvek postoje načini da naučite više o onome s kim se susrećete i načinima na koje možete da ga pridobijete.
„Šta ako” je pitanje koje bi trebalo sebi uvek da postavljate pre donošenja bilo kakve odluke ili preduzimanja neke akcije. Na ishod vaše akcije ili odluke utiče mnoštvo faktora. Neki od njih su pod vašom kontrolom, dok neke ne možete kontrolisati. U takvim situacijama rezervni plan je nešto što će vam pomoći da „ostanete na nogama i prebrodite prepreku na putu”.

Potcenjivanje sopstvenih mogućnosti

Simptom 3: Osećaj niže vrednosti. Veliki broj preduzetnika koristi osećaj niže vrednosti kao razlog potcenjivanja svojih mogućnosti. To su situacije u kojima govorite sebi kako „niko ne bi bio lud da se upusti u nešto sa malom kompanijom kao što je vaša”, ili kako ne možete dobiti kredit jer „ko će da ulaže sredstva u firmu kao što je vaša”. Iako ove i mnoge slične izjave deluju realno, one predstavljaju duboko usađen osećaj niže vrednosti, kome nema mesta u biznisu.

Rešenje 3: Postavite ciljeve. Svaki put kad vas obuzme osećaj niže vrednosti, suprotstavite mu se tako što ćete postaviti svoje ciljeve na malo viši nivo od sadašnjeg. Ne morate odmah da težite pridobijanju klijenata poput Microsofta, već počnite da sarađujete sa klijentima koji su malo veći od sadašnjih. Malo je verovatno da ćete u prvom pokušaju uspeti da se oslobodite ove loše navike, ali budite uporni. Stvorite kod sebe osećaj vrednosti i oslobodite se nesigurnosti i osećaja niže vrednosti.
Uspostavljanje balansa

Nijedna krajnost nije pohvalna. Uspostavite balans. Zamislite slučaj: prodajete auto i prvi potencijalni kupac vam ponudi da ga kupi po nižoj ceni od one koju ste vi odredili. Nesigurni prodavac će sigurno pristati, uz pomisao da auto možda zaista toliko vredi. Međutim, pojavi se kupac koji je spreman da kupi po daleko višoj ceni. Sada dolazimo do one druge krajnosti. Oni kojima ništa nije dovoljno i skloni su precenjivanju, sigurno će odbiti uz pomisao – kad je on ponudio toliko, možda će neko ponudi još više. Pronađite sebe.

Nazad>>